Oralni tumori
Šta je tumor usne duplje?
Tumori usne duplje kod mačaka nisu retka pojava. Nažalost, kada je reč o tumorima u usnoj šupljini, većina njih je malignog karaktera.
Usna duplja obuhvata više struktura od samih zuba i desni. U nju spadaju usne, tvrdo i meko nepce (gornji deo usne šupljine), gornja i donja vilica, obrazi, jezik i dno usne duplje. Tumori, kako benigni tako i maligni, mogu nastati u bilo kom od ovih delova.
Najčešći oralni tumor kod mačaka je planocelularni karcinom (squamous cell carcinoma), koji čini oko 90% svih tumora usne duplje kod mačaka.
Ostali, ređi tumori uključuju fibrosarkome, adenokarcinome i ameloblastome.
Tačan uzrok nastanka oralnih tumora kod mačaka nije u potpunosti poznat. U većini slučajeva ne postoji jedan jasan uzrok, već se radi o kombinaciji više faktora – genetskih i faktora spoljašnje sredine.
Kao mogući faktori rizika u razvoju skvamocelularnog karcinoma navode se:
- Izloženost duvanskom dimu
- Ishrana bogata konzerviranom hranom
- Upotreba ogrlica protiv buva
Oralni tumori se najčešće javljaju kod starijih mačaka, bez jasne polne ili rasne predispozicije.
Simptomi
Pošto ne postoji jedan jasan i specifičan uzrok nastanka tumora u ustima kod mačaka, rano otkrivanje tumora usta je od ključnog značaja.
Redovna oralna higijena, uključujući često pranje zuba, ne doprinosi samo zdravlju zuba i desni, već i omogućava vlasniku da se bolje upozna sa izgledom usne duplje svog ljubimca.
Na taj način se lakše mogu uočiti promene kao što su bol, neprijatan miris, otok ili promene u tkivu.
Sve sumnjive promene i izrasline u usnoj duplji treba dodatno dijagnostički obraditi, jer maligni tumori imaju sposobnost metastaziranja, odnosno širenja u druge organe ukoliko se ne leče na vreme.
Klinička slika tumora usta zavisi od lokacije, tipa i veličine tumora. Tumori u ustima često ulcerišu (pucaju), mogu krvariti i sekundarno se inficirati.
Iako spolja mogu delovati male, tumori često duboko prodiru u tkiva i zahvataju kost ispod njih. U nekim slučajevima proces počinje u kosti, što dovodi do izraženog otoka i deformacije usne duplje.
Najčešći simptomi uključuju:
- Neprijatan zadah
- Pojačano slinjenje
- Otežano ili bolno uzimanje hrane
- Izbegavanje dodira u predelu glave
- Ispadanje zuba
- Otok lica
- Uvećani limfni čvorovi
- Bol u usnoj duplji (izražen kod zahvatanja kosti)
- žvakanje samo na jednoj strani
- Gusta, „končasta“ pljuvačka, sa ili bez prisustva krvi
- Otok na desnima oko zuba
- Promene na tvrdom ili mekom nepcu
- Izrasline u usnoj duplji
- Gubitak telesne mase i gubitak apetita (nespecifičani znaci)
Dijagnostičko ispitivanje
Dijagnostika oralnih tumora kod mačaka zasniva se na kombinaciji kliničkog pregleda, dijagnostičkih metoda i patohistološke analize.
Osnovni koraci uključuju:
Klinički pregled
● Vizuelni pregled usne duplje
● Palpacija primarnog tumora
● Pregled regionalnih limfnih čvorova
Dijagnostičko snimanje
● Radiografija grudnog koša i glave (RTG)
● Po potrebi CT pregled (CT skener)
Ove metode se koriste za procenu lokalnog širenja i mogućih metastaza.
Citološka i histološka dijagnostika
Definitivna dijagnoza postavlja se na osnovu uzorka tkiva:
● Biopsija sa histopatološkom analizom – predstavlja zlatni standard za definitivnu dijagnozu
Određivanje stadijuma bolesti
Zbog različitog biološkog ponašanja tumora, staging (određivanje stadijuma bolesti) je ključan korak.
On uključuje:
- Procenu primarnog tumora
- Vvaluaciju regionalnih limfnih čvorova
- Snimanje grudnog koša radi procene metastaza
- Po potrebi dodatnu dijagnostiku (CT skenera)
Staging je neophodan kako bi se odredio stepen proširenosti bolesti i definisale terapijske opcije, kao i kako bi se vlasnik adekvatno informisao o daljem planu lečenja.
Opcije lečenja
Dijagnoza tumora emotivno je teška za vlasnika, ali je važno znati da postoje terapijske mogućnosti.
Izbor lečenja zavisi od tipa tumora, njegove lokalizacije i proširenosti bolesti.
Hirurško lečenje
U mnogim slučajevima, ukoliko je to moguće, preporučuje se hirurško uklanjanje tumora.
Hirurška terapija podrazumeva ne samo uklanjanje tumorske mase, već i odstranjivanje okolnog zdravog tkiva (tzv. „hirurške margine“) kako bi se smanjila mogućnost lokalnog povratka bolesti.
Obim operacije zavisi od:
- Tipa tumora
- Lokalizacije
- Veličine i invazivnosti procesa
U pojedinim slučajevima može biti potrebno delimično ili potpuno uklanjanje dela vilice, zuba i okolnog koštanog tkiva.
U slučajevima kada maligni tumor nije u potpunosti uklonjen, može biti potrebno ponavljanje hirurškog zahvata ili sprovođenje dodatne terapije, najčešće u vidu hemoterapije, radioterapije, elektro hemoterapije.
Nega i podrška
Potporna i palijativna terapija
Kod mačaka koje imaju izražen gubitak telesne mase ili bol prilikom uzimanja hrane, može se postaviti sonda za hranjenje (feeding tube) kako bi se hrana i lekovi direktno unosili u želudac. Ovaj pristup može doprineti boljoj nutritivnoj podršci, smanjenju bola i smanjenju stresa kako za pacijenta, tako i za vlasnika.
Primena sonde za hranjenje razmatra se individualno i može biti korisna kako kod mačaka nakon hirurškog uklanjanja tumora, tako i kod pacijenata kod kojih tumor nije moguće operativno odstraniti.
Redovna nega i održavanje higijene takođe su veoma važni, jer mačke sa tumorima često gube sposobnost adekvatnog čišćenja (groominga), što može dovesti do dodatnih komplikacija.
Palijativni pristup se primenjuje kod pacijenata kod kojih tumor nije moguće hirurški ukloniti ili u slučajevima recidiva bolesti nakon prethodnog lečenja.
Cilj palijativne terapije nije izlečenje, već očuvanje što boljeg kvaliteta života, uz kontrolu bola i infekcije.
Ovakav pristup najčešće uključuje kombinaciju analgetika, antibiotske terapije i drugih suportivnih mera, kako bi se omogućilo normalnije uzimanje hrane, kretanje i svakodnevno funkcionisanje.
Vreme preživljavanja može značajno varirati u zavisnosti od lokalizacije tumora i mogućnosti primene terapije, i kreće se od oko mesec dana do dve godine, sa prosečnim preživljavanjem od približno 550 dana.